Sve čari Labina

Umetnički pres karavan

Sve čari Labina

Bajkoviti gradić

Kako je Istra puna iznenađenja, Umetnički pres karavan je, na poziv direktora narodnog muzeja u Labinu, dobio priliku da napravi predah od pulskog filmskog festivala i poseti ovaj stari mletački gradić koji leži na 320 m nadmorske visine. Na jedan bajkovit način, sa ovog grada – vidikovca skriveno se posmatraju Rabac i njegove uvale. Plaže duge 5km posmatrane sa visine otkrivaju drugačiji odsjaj na vijugavo plavetnilo istočne obale Istre. Pogled dopire do Cresa i Lošinja. Na 45 minuta vožnje od Pule, na brežuljku iznad Rapca smestio se srednjovekovni Labin. Turisti se na prvi pogled zaljubljuju u ovaj renesansni grad – tvrđavu. Pleni lepotom starine koja ga čini mističnim. Od Labina more nije puno udaljeno, tako da turisti istovremeno mogu da osete lepotu i mir na uzvišenju, vide kulturne znamenitosti, a opet sa druge strane, deli ih samo deset minuta vožnje do mora i kupanja  u Rapcu ili obližnjim Ravnima. Labin ima strmu  i razvedenu obalu. More je puno bistrije podno grada – tvrđave. Plaže su lepše od zapadne obale koja je dosta niska i plitka. Suština je da turista u jednom danu može da spoji kulturu i istoriju sa kupanjem i uživanjem u prelepim rabačkim uvalama. Mesto koje se naizgled zaustavilo u vremenu, relaksira i pruža uživanje u raznolikoj gastronomskoj ponudi.

Grad po meri čoveka

Pred ulazak u Labin postoji naselje – grad Raša. Najmlađi grad u Istri, a još rudarski. Sagrađena je 1936. godine prema projektu arhitekte Pulicera. Osmišljen da bude grad po meri čoveka, za sve što je jednoj rudarskoj porodici potrebno. Nekad je to bio moderan grad sa školom, bolnicom, bioskopom, sportskom dvoranom i crkvom posvećenoj Svetoj Barbari, zaštitnici rudara. Tragove rudarske istorije našli smo u pomenutoj crkvi u kojoj se nalazi rudarska zbirka. Sa gašenjem rudarske aktivnosti, najmlađi grad u Istri koji je prerano ostario i za kratko vreme ispisao lepu istoriju, danas je pomalo zaboravljen.  Labin, neobičan spoj rudarstva i umetnosti, rudarsko je mesto koje je dalo prostor umetnicima. U sadašnjosti i bliskoj prošlosti, ovaj slikoviti gradić beleži procvat likovne i vajarske umetnosti. Rudarstvo se vidi i nekako oseća u tragovima i fragmentima Labina i okoline, ali polako i sigurno prelazi na stranice istorije.

Labinska republika

Za vreme Labinske republike, umetnost je u strahovitom naletu okupirala Labinjane. Upravo na njoj gradi se sadašnjost i budućnost Labin art republike, kako je popularno zovu. Labinska republika novi je epicentar kulture i umetnosti u ovom delu Istre i Evrope. To je grad koji integriše likovnu umetnost u život. Bogat likovnim kolonijama i mnogobrojnim ateljeima i galerijama, neobičan, lep i specifičan po tome što ima jako veliki broj umetničkih dela i vajarskih skulptura na otvorenom, mesto je za sve one željne susreta sa zapanjujućim kulturnim bogatstvom.

Bele staze

Umetnički pres karavan posetio je jedno takvo posebno mesto koje vrvi od vajarskih dela pod vedrim nebom. To je jedinstveni park skulptura koji je poznat pod imenom mediteranski vajarski simpozijum Dubrova. Nalazi se na 1 km od Labina. Ideja je bila da se napravi jedinstveni park skulptura posvećen mediteranu gde je jedini medij kamen. Sve izlazi iz kamena i sve proizilazi iz kamena. Muzej na otvorenom prostoru, Dubrova zapravo objašnjava i sažima Mediteran preko kamena, preko onoga što Mediteran i sačinjava. Kako kamena ima na pretek u ovom delu Istre, nije za čuđenje što se u velikom parku skulptura nalazi preko 50 umetničkih dela od kamena.

Za proteklih 50 godina izabrani umetnici su ostavljali svake godine po jedno vajarsko delo Labinu. Bela staza se razvila u poslednjih 15 godina. Od skulptura je krenuo projekat BELE STAZE. Stara deonica staze pretvorila se u jedno veliko umetničko delo. Ta staza ima 15 deonica. Svaka je posvećena umetniku koji je svojom  veštinom sebe ugradio u BELU STAZU za sva vremena. Tako su Džamonja, Murtić, Knifer i ostali ’’čarobnjaci’’ ostavili obeležje i pečat Dubrovi. Neverovatno je zanimljivo kad usred prirode odjednom naiđete na skulpture. Labinjani su uspeli da ugrade umetnost u prirodu i okolinu svog mesta. Istovremeno su i zapuštenu prirodu oživeli umetničkim delima.

Članovi karavana su iskusili hod po BELOJ STAZI. Neprocenjivo iskustvo koje osećaš pod nogama, pa duž celog tela. Svaka deonica ima svoju vibraciju koju je svaki autor utisnuo na svoj način. Svaki deo staze priča svoju sliku u kamenu sa celovitom porukom koju ili nazireš ili jasno vidiš. Taj osećaj smo poneli do starogradskog jezgra Labina koji nam je svojim šarmom i atmosferom koja ima ’’to nešto’’ objasnio zašto je umetnički raj baš ovde. Jezgro Labina predstavlja spoj rudarske tradicije ovog podneblja sa umetnošću koja je privukla veliki broj slikara u ovaj romaneskni gradić. U poslednjih 150godina Labin se vezivao za rudarstvo. Sa gašenjem rudarske delatnosti i proizvodnje, Labin se polako počeo pretvarati u kulturno umetnički centar Istre. Puno projekata i ideja poniklo je zahvaljujući rudarsko-radničkoj baštini.

Labinski ateljei

Na tim temeljima pojavili su se šezdesetih godina prošlog veka ’’Labinski ateljei’’, neformalna grupa umetnika koja je na sebi svojstven način ’’okupirala’’ Labin sa 30-ak ateljea i galerija. Paralelno sa umetnicima iz starog jezgra koje su činili klasični akademski slikari, pojavila se devedestih godina još jedna neformalna umetnička trupa ’’Labin art ekspres’’ koja je u Podlabinu zaposela stare prostorije rudnika. Labin je umetnički zaživeo kad su ove rudarske prostorije pretvorene u u veliki umetnički kompleks. Poseban doživljaj bio je videti kako je bivši rudnik postao jedna velika umetnička galerija u kojoj se poslednjih 20 godina organizuju i spontano dešavaju izložbe, koncerti, performansi. U poslednje vreme u ovoj rudarskoj galeriji organizuju se i ozbiljni naučni skupovi. Na taj način spojeno je starogradsko jezgro, gde su se razvijali ateljei, donji rudarski deo Labina koji simboliše alternativni deo umetnosti i pomenuta Dubrova kao treći segment umetničke delatnosti ovog čudesnog mesta.

Od rudnika do Rokokoa

Članovi Umetničkog pres karavana bili su zadivljeni posetom i onim što su doživeli u Narodnom muzeju Labina. Muzej je sublimirao sve ono što ovaj mali, ali neverovatno zanimljiv grad jeste. Naime, u podrumu muzeja stvarno se nalaze rudnici, a na njegovom vrhu na poslednjem spratu mogli smo videti renesansu i rokoko. Kakvi ’’prelazi’’ i pomešano bogatstvo utisaka za nas ’’karavance’’. Kako smo išli sprat po sprat tako smo uviđali da je cela istorija Labina tematski poređana po spratovima muzeja. Fantastično je živo osetiti i videti kako je kompletni presek istorije, etnografije, arheologije, baštine i kulture pohranjen u muzeju, na jednom mestu. Neposredno pred ulazak u minijaturni rudnik Narodnog muzeja dobili smo rudarske šlemove i spustili se u petominutnu, 200 m dugačku rudarsku avanturu. Uživeli smo se u uloge starih labinskih rudara izašavši obogaćeni još jednom šarom živog iskustva. Otkrili smo da se unutar muzejskog rudnika nalazi rimski lapidarijum. Muzej je zapravo Labin u malom izdanju. Zato ga valja posetiti.

Sve čari Labina

Kad smo izašli iz muzeja, na pročelju crkve iz XI veka,  za oko nam je zapala statua venecijanskog lava sa kuglom u ustima. Nismo je slučajno uočili. Saznali smo da je to simbol priznavanja vlasti Mlečana u Labinu. Ukras grada je lokalni šerif koji se tako i oblači. Poput nekadašnjih ,,dvorskih luda’’ zabavlja ljude i priča svoja iskustva iz Amerike u kojoj nikad nije bio. Ima simbolično ime. Zove se Euro,č ovek zvani ’’novac’’. Novac koji hoda nas je pozdravio na izlasku iz Labina. Svojom pojavom i imenom ovaj neobični čovek široke duše, na sebi svojstven način, poželeo nam je srećan životni put. Labin i Istru najkreativnije je opisala naša priznata dramska umetnica i član Umetničkog pres karavana Branka Pujić sledećim rečima: ,,Čari ovog srednjovekovnog grada i ono što najviše privlači znatiželjnike su očigledne i zanimljive kontradiktornosti koje su, protokom vremena, a ko zna nekim čudom možda  i prostora, dobile jednu šaroliku smislenu  celinu. U Narodnom muzeju suprotnosti su najviše izražene, od venecijanskog izrezbarenog nameštaja gde se vidi da je tu živela visoka klasa, do spuštanja u rudnik gde smo doživeli nešto sasvim drugačije, te umetničkih belih staza  koje su božanstvene. Taj spoj između različitog je kao film o rudaru koji slika,  pravi skulpture i utabava nove bele staze. Najveće bogatstvo Istre su ljudi. Oni su topli, otvoreni i neposredno stupaju u komunikaciju, maltene u sekundi. Dali su nam osećaj bliskosti i topline. Saznali smo njihove životne priče. I mali su spontanu potrebu da ih podele sa nama’’. Preporuka za sve ljude koji su imali strpljenja da pročitaju putopis je dođite,  uverite se i sami otkrijte u čemu je čarolija ovog nekada mletačkog grada izniklog na uzvišenju pod kojim se more peni.

Putopis napisao Borislav Petrović